kat. br. 15
[Jupiterov hram u Ateni. Bakhovo kazalište u Ateni. Minervin hram u Ateni. Akrokorint]
prije 1712.
olovka, tuš, lavirani tuš; 329 x 472 mm
GZAS 31 fis 17
(s.g.) crnim tušem 17.
(d.g.) crvenom pisaljkom 51
korektiv nalijepljen l.d. na crtežu
(l.g.) tekst tušem: Der Tempel des Olÿmpischen // Jupiters zu Athen // von welchem daselbs noch einige von // denen … dalje nečitki tekst
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Le Temple de Jupiter Olimpien // a Athénes // Lon y voit en core quelques colon // nes avec leur ent ablement à la // face exterieure de la Cour.
(d.g.) tekst tušem: Das Theatrum Bacchi zu Athen // wovon die im (dalje nečitki tekst)
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Le Theatre de Bacchus // à Athénes // Dont les Deyréz ou se pla // coient les Spectateurs, se // trouvent encore taillez dans le rocher
(l.d.) tekst tušem: Der Tempel Minervæ zu Athen // welcher bis auf die letzte Belagerung // noch (dalje nečitki tekst)
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Le Temple de Minerve à Athénes // Qui s’cest conservé juoqu’ au demier // Siege.
(d.d.) tekst tušem: Der Acro Corinthus. // ein berühmter Berg der Stadt Corinthus // auf dessen Spitze ein Tempel
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
L’ Acro Corinthe // Celebre Montagne de la Ville // de Corinthe. à la pointe // de laquelle etoit un Temple.
ETW:
(d.g.) TA: XIX.
nema potpisa
MNS:
nije objavljen
Crtež prikazuje Jupiterov hram, Bakhov teatar i Minervin hram u Ateni odnosno Partenon, hram Atene Partenos, za koji navodi kako je bio očuvan do posljednje opsade, referirajući se na eksploziju skladišta baruta 1687. godine tijekom mletačko-osmanskog, Morejskog rata (1684.–1699.). Posljednji je prikaz Akrokorinta, slavne planine iznad grada Korinta s hramom na vrhu. Duži tekst i detaljan opis dijelova i konstrukcije posvećuje Bakhovom kazalištu u stijeni podno Akropole. Uspoređuje grčki i rimski tip antičkog kazališta navodeći izvore te se posebno osvrće na gospodina Whelera, misleći pritom na pisano djelo u tri toma koje su izdali Jacob Spon i George Wheler 1678. godine u Lyonu, odnosno vjerojatno se referirajući na londonsko izdanje iz 1682. godine koju potpisuje samo Wheler: A Journey Into Greece, by George Wheler Esq; in Company of Dr Spon of Lyons […] u kojoj je i objavljena skica kazališta. Ilg [1] navodi kako je prikaz Akrokorinta čista fantazija i zaključuje da Fischer nije poznavao crteže Akropole Jacquesa Carreya koji ih je izradio po nalogu francuskog ambasadora u Konstantinopolu 1670. godine, odnosno prije oštećenja Partenona. [2]
______________________
[1] ALBERT ILG, Leben und Werke Joh. Bernh. Fischer’s von Erlach, des Vaters, C. Konegan, Beč, 1895., 572.
[2] WILLIAM MARTIN LEAKE, The Topography of Athens: With Some Remarks on Its Antiquities, London, 1841., 92.
Fischerovi izvori: Pausanias / Vitruvius / Jacob Spon – George Wheler
