kat. br. 40
[Carska palača u Pekingu]
prije 1712.
olovka, tuš, lavirani tuš; 345 x 470 mm
GZAS 54 fis 40
(s.g.) crnim tušem 40.
(d.g.) crvenom pisaljkom: 96
tekst tušem: Perspectivischer Grund Riß und Auffzug der Sinesischen Kaÿs. Burkh zu Pecking.
ETW:
(d.g.) TA: XI.
(l.d.) J:B:F: v. E: del:
MNS:
jedanaesti prikaz
(l.d.) J:B:F: v. E: del:
kat. br. 41
[Hram u Nanjingu]
prije 1712.
olovka, tuš, lavirani tuš; 348 x 455 mm
GZAS 56 fis 42
(l.d.) tušem:
J: B: F: v: E: del.
(s.g.) crnim tušem 42.
(d.g.) crvenom pisaljkom: 97
tekst tušem: Der berühmte Sinesische Tempel, nache beÿ der Stadt Nanking samt seinen Torhöfen, König gräben, Baumgäng // vormaligen Bädern, und sonderl. dem künst. Porcellan = Thurm von G. aufsätzen der ganze umfang der // hierzu gehörig Platze ist von 12. Welschen Meillen.
ETW:
(d.g.) TA: XII.
(l.d.) J:B:F: v: E: delin:
MNS:
dvanaesti prikaz
(l.d.) J:B:F: v: E: delin:
kat. br. 42
[Most u Fuzhou]
prije 1712.
olovka, tuš, lavirani tuš; 345 x 470 mm
GZAS 55 fis 41
(l.d.) tušem:
J: B: F: v: E: del:
(s.g.) crnim tušem 41.
(d.g.) crvenom pisaljkom: 94 // 98
tekst tušem: Die große Sinesische Brücke zwischen der Haubt Stadt Fochen und deren Borstatt Nantai auf 100 so Hochen // Bögen das die Schiffe mit außgespanten Segeln Ungehindert durchfahren. Sie ist von weißen quater = steinen // ausgeführet und an beÿten seiten mit künstlichen lehnen wer sehen auf deren piedestalen in gebührender distance // Marmorne Löwen stehen.
ETW:
(d.g.) TA: XIII.
(l.d.) J.B.F. v. E. del.
MNS:
trinaesti prikaz
(l.d.) J.B.F. v. E. Del.
kat. br. 43
[Most u Luoyangu]
prije 1712.
olovka, tuš, lavirani tuš; 293 x 468 mm
GZAS 83 fis 69
(s.g.) crnim tušem 69.
(d.g.) crvenom pisaljkom: 99
tekst olovkom: x ein Solcher Stein bolkhen ist 4 Such in der Dikhe. // nach Proportion nimbt man die Holfdte dar zu das ist 6 Such // dos ist die Hohe eines Menschen
ETW:
(d.g.) TA: XIV.
(d.d.) Delsenbach.Sculpsit.
MNS:
deseti prikaz
(d.d.) Delsenbach.Sculpsit.
kat. br. 44
[Kineski slavoluk. Lustberg. Viseći most]
prije 1712.
olovka, tuš, lavirani tuš; 342 x 465 mm
GZAS 57 fis 43
(s.g.) crnim tušem 43.
(s.g.) unutar svakog prikaza redom: a. b. c.
ispod prikaza a. tekst tušem: Sinesische Triumfbogen, deren eine Mänge in den // großen Städten zusehen.
zamijenjeni tekstovi za donja dva prikaza
ispod prikaza b. tekst tušem: Eine der wundersamen Ketten Brücken in Sina welche beÿ der Stadt // Kingtung mit Brettern auf 20 eisernen Ketten von einer Berg,, // spizen zur andern gebauet.
ispod prikaza c. tekst tušem: Sinesische dürch Künst gemachte Lustberge, und Hölen // mit Zimmern, Stiegen, Teichen etc
vidljivi dijelovi teksta tušem: der Province Kantum gelegen.
nedostaje gornja desna četvrtina, na mjesto prikaza neuredno nalijepljen beskiselinski papir
ETW:
(d.g.) TA: XV.
(l.d.) J.B.F. v. E. del:
(d.d) Delsenbach. Sculp.
MNS:
četrnaesti prikaz
(l.d.) J.B.F. v. E. del:
(d.d) Delsenbach. Sculp.
Krajem XVI. stoljeća Kina postaje popularnim odredištem za putovanja. Isusovačke misije u Kini uživale su velik ugled od Mattea Riccija (1552.–1610.), [1] a uz trgovinske i diplomatske veze Nizozemske, Francuske i Engleske s Dalekim istokom, bile su važan izvor tadašnjeg europskog znanja o kineskoj civilizaciji.
Za prikaze kineskih građevina Fischer se oslanja na tri tada najpopularnija izvora o dalekoj Kini: knjigu nizozemskog putnika Johana Neuhofa (1618.–72.) o putovanju veleposlanstva nizozemske Istočnoindijske kompanije L’ambassade de la Compagnie orientale […](Amsterdam, 1665.), [2] Novus Atlas Sinensis […] (Amsterdam, 1655.) [3] isusovca Martina Martinija (1614.–61.), učenika Athanasiusa Kirchera, [4] koji u svojoj knjizi China Monumentis […] (Amsterdam, 1667.), dijelom preuzima i opise iz njegovog Atlasa. [5] Sva tri izdanja bila su koncipirana kao pregledi o Kini, no Neuhofovo se ističe od ostalih zbog više od 150 ilustracija (kako stoji u naslovu) i opisa u kojima se donosi pogled na kineske gradove, građevine, rijeke, krajolike, mostove, prirodu, životinje, itd. [6]
Iz Neuhofove knjige Fischer vjerno preuzima većinu prikaza iz Kine: Carska palača u Pekingu, Hram u Nanjingu, Kineski slavoluk te Lustberg. [7] Za prikaze kineskih mostova: „velikog kineskog mosta između glavnoga grada Focheu (op. a. Fuzhou) i Nantaija“ te „mosta u Loyangu (op. a. Luoyang) u kineskoj provinciji Fokien (op. a. Fujian), najvećeg i najiznenađujućeg mosta“, Fischer kao predložak koristi Martinijev opis i mjere, kako je i navedeno u Entwurffu ispod prikaza mosta u Luoyangu. [8]
Viseći most, koji je prikazan na istome papiru kao i slavoluk te Lustberg, u tekstu je ispod crteža opisan kao „čudesni lančani viseći most u Kini, pored grada Kingtunga“. Fischer za taj prikaz kao predložak moguće koristi opis lančanog mosta u pokrajini Yunnan iz Kircherove knjige China Monumentis […]. U tekstu ispod crteža dalje se navodi kako su daske mosta učvršćene na 20 željeznih lanaca rastegnutih između dvije planine, a isti opis koristi i Kircher u svojoj knjizi za most u Yunnanu. [9]
Kako ništa nije prikladnije za obavljanje trgovačkih poslova od mostova, cijelo Carstvo sjaji tolikim čudesno izgrađenim mostovima. Čini se da na svijetu nema naroda koji bi ih u tome mogao slijediti. Tako ih puno ima da u nekim velikim gradovima kao Nanquin i Hančeu, a i nekim drugima, možemo nabrojati i do 10.000 mostova. Marko Polo iz Venecije, ono što govori o mostovima grada Kvinsaia, slaže se s izvješćima naših [Isusovaca]. No o tom gradu pogledaj u prethodnim poglavljima gdje je opširnije opisano.
I. Struktura prvog mosta koji se zove Loyand u provinciji Fokien nadmašuje sva divljenja. Njega je izgradio neki prefekt imenom Cayang. Prostire se u dužinu 360 pertika (1065,6 m), a u širinu 1 i pol pertiku (4,5 m). Prije nego se most izgradio, tamo se nalazio otvoren prolaz lađama, ali zbog siline struje, došao je na zao glas zbog brodoloma. Upravo zbog toga su sagradili ovaj most. U njegovu izgradnju je potrošeno 4 milijuna zlatnika. O tome piše Atlas:
“Loyang most leži kod grada Barrolybika na rijeci Loyang. Zove se i most Vaugan. Njega je napravio prefekt grada koji se zove Cayang, njegova duljina je više od 1065 metara (360 pertika). A u širinu se proteže 6 m (1 1/2 pertika), prije nego je most bio izgrađen, bio je otvoren prelazak lađama, ali nekoliko puta godišnje zbog snažne struje, mnogo lađa je potopljeno zajedno s putnicima. Cayang je želio izgraditi most da se pobrine za sigurnost ljudi, osobito svojih. No, shvatio je da za taj posao ljudska snaga nije dovoljna, i vidio je da na najvećoj dubini vode, nije najpogodnije tlo za postavljanje temelja mostu. Dozvavši morskog duha, zatražio je da zaustavi struju. I on se držao toga (ako je moguće vjerovati) nakon što su sva mora bila umirena, i u razmaku od dvadeset i jedan dan je zaustavljena struja, te su konačno postavljeni temelji, uz trošak od 14 milijuna zlatnika.”
Tako kaže ovaj (Atlas), a mi ostavljamo sad priče i prelazimo na stvaran most koji je vrijedan svakog divljenja. „Dva puta sam ga“, kaže Atlas, „vidio ne bez zapanjenosti, i točno sam sve zabilježio. Cijeli je napravljen iz istog materijala crnog kamena. Nema niti jedan luk niti svod, nego je izgrađeno 300 stupova koji su postavljeni na velikim stijenama (kamenima). Svi imaju oblik velikog broda, čije obje strane zakreću u vrh (pramac) da bi manje osjećali silinu vode i njeno udaranje. Na vrhu razmak između stupova je jednak [duljini] 5 kamena sa strane. Svaki kamen je dugačak 18 koraka. Pažljivo sam ih izmjerio sa svake strane. Oni su svi iste visine i širine, i zato su svi ti kameni posve jednaki, da tako kažem, 1400 trupaca. Uistinu bio je to ogroman posao, ne samo zbog toga što su na stupove postavili toliko tereta, nego najviše što su ih tolike i tako jednake mogli pronaći i izrezati. Da ne bi, oni koji prelaze, pali u kakvu pogibao, postolja su izgrađena iz istog kamena na obje strane s lavovima koji sjede na bazama. Mnogo je dodano sličnih ukrasa, no opisat ću samo onaj dio mosta, tj., onaj koji se nalazi između grada Logan i utvrde iznad same građevine mosta. Nadvisivši [tu utvrdu] slijedi drugi dio mosta, ne baš manji od prethodnog, zapravo posve mu je jednak. Što se tiče troškova, Europljani će smatrati da su bili mali za takvo djelo, no ovdje treba imati na umu, da Kinezi većinu poslova rade besplatno ako se što radi za javnu upotrebu, a ako se kome i isplaćuje plaća, onda je ona toliko mala da bi deset takvih bili dostatni tek za jednu europsku plaću. Marko Polo također je spominjao ovaj most kad je opisivao grad Xartem.
II. U provinciji Queicheu vidi se most Tiensem za kojeg kažu da ga je izgradilo nebo. Gotovo bi rekli da je djelo prirode jer se sastoji od jednog komada kamena iznad nabujale rijeke Tanki. Njegova širina je dvije pertike (5,9 m), a duljina 20 (59,2 m). Pomislio bi tko da je ovo mjesto nekoć bilo zatvoreno planinom, ali navalom snažnih bujica vremenom je izglodano i ostao je ovaj izdubljeni most, slično kako se može vidjeti i na čudesnim mjestima u švicarskim Alpama.
III. U provinciji Xensi vidi se most kojeg je napravio kineski vojskovođa Chang Leang, za prelazak visokih planina, ponora i litica. Izrađen je velikim naporom i kažu da se prilikom njegove izgradnje izmučila čitava vojska od mnogo stotina tisuća vojnika. Oni su izrezali cijele planine, s obje strane u uzdižuće zidove, tako visoke da se čini da mogu dosegnuti nebo. Svaka pojedina cesta prima svijetlo koje pada s visina. Drvećem, trupcima i letvicama položenim s planine na planinu načinio je mostove. Izrezani su otvori u planinama da bi se postavili trupci, posebno tamo gdje su se bujice slijevale dolje iz planina i gotovo zastrle put, čije staze je često slijedio. Gdje je dolina šira, most je bio poduprijet stupovima, i trećina toga je bila načinjena na taj način. Takve su pak bile visine u nekim razmacima, da bi se jedva tko usudio pogledati u dubinu provalije. Širina ceste mogla je obuhvatiti 4 konja. I da putnici ne bi iznenada pali u provaliju na opasnim mjestima dodali su na svaku stranu željezne ili drvene potpornje i zato se zove Cientao što znači Most potpornja. Zbog jako vjetrovitih staza iz Hanchunga do velegrada Siganfu, morao bi tko putovati 20.000 stadija, ali zahvaljujući ovom mostu, onaj može napraviti ovo putovanje u samo u 80 stadija.
IV. Postoji i drugi most u istoj Xensi provinciji blizu Chogana na rijeci Fi. Taj nije manje čudesan od prethodnog jer je izgrađen od planine do planine s jednim proširenim lukom koji je dugačak 40 kineskih pertika, tj. 400 kubita (180 m). Visina ili dubina do Žute rijeke, koja teče ispod, iznosi 50 pertika, pa Kinezi zovu taj most “Leteći most”. Kako je konstruiran i kako su ga uzdigli uvis, dok su ga gradili, sve piše u mojoj knjizi “Struktura mostova”. Ovdje smo stavili samo sliku koja će jasno pokazati njegov sklop. Vidio sam da je sličan most izgrađen od jedne planine do druge u Francuskoj blizu Nimesa. On ima tri kata. Prvi se sastoji od 4 luka i prelazi se kolima, drugi ima 12 ugrađenih lukova i prelaz je za konje, a treći se ističe s 36 lukova i služi kao akvadukt. Njega su izgradili stari Rimljani i narod ga zove Le pont du Gardon, jer je izgrađen iznad rijeke koja se tako zove.
U provinciji Iunnan iznad najdublje nizine, kroz koju teče bujica vrlo brzim vodenim tokom, i silinom, vidi se most, za kojeg kažu da ga je podigao Car Ming iz obitelji Hama 65. g. nakon Krista. Izgradio je most ne iz opeke ili velikih kamena, nego od vrlo gustih željeznih prstenova snažno povezanih u lance kukama i potpornim gredama. Ima 20 lanaca i svaki je dugačak 20 pertika, tj. 300 dlanova. Kad istovremeno most prelazi mnoštvo ljudi, tad se most ljulja i pomiče amo tamo, i time izaziva strah i vrtoglavicu kod onih koji prolaze njime. Ne mogu se načuditi dovoljno spretnosti kineskih arhitekata koji su se prihvatili tako teškog poduhvata da bi olakšali putovanja. [10]
____________________
[1] DAVID EMIL MUNGELLO, Curious Land: Jesuit Accommodation and the Origins of Sinology, University of Hawaii Press, Honolulu, 1989., 13.
[2] HANS AURENHAMMER, J. B. Fischer von Erlach, Allen Lane (Penguin Books), London, 1973., 158. KEIZO NAKAMURA, Über den „Entwurff einer Historischen Architektur“ von J. B. Fischer von Erlach (III), Transactions of the Architectural Institute of Japan, 316 (1982.), 145–153. URL: https://www.jstage.jst.go.jp/article/aijsaxx/316/0/316_KJ00004647109/_article (12. 10. 2018.)
U izvorniku: JOHAN NEUHOF, Het Gezandtschap der Neêrlandtsche Oost-Indische Compagnie, aan den grooten Tartarischen Cham, den tegenwoordigen Keizer van China: Waarin de gedenkwaerdigste Geschiedenissen, die onder het reizen door de Sineesche landtschappen, Quantung, Kiangsi, Nanking, Xantung en Peking, en aan het Keizerlijke Hof te Peking, sedert den jaren 1655. tot 1657. zyn voorgevallen, op het bondigste verhandelt worden. Beneffens een Naukeurige Beschrijvinge der Sineesche Steden, Dorpen, Regeering, Weetenschappen, Hantwerken, Zeden, Godsdiensten, Gebouwen, Drachten, Schepen, Bergen, Gewassen, Dieren, &c. en oorlogen tegen de Tarters. Verçiert men over de 150 afbeeltsels, na’t leven in Sina getekent, Amsterdam, 1665.
Francuski prijevod: L’ambassade de la Compagnie orientale des Provinces Unies vers l’empereur de la Chine, ou grand cam de Tartarie, faite par les Srs. Pierre de Goyer, & Jacob de Keyser, Illustrée d’une tres-exacte Description des Villes, Bourgs, Villages, Ports de Mers, & autres Lieux plus considerables de la Chine: Enrichie d’un grand nombre de Tailles douces. Le Tout Recueilli Par Le Mr. Jean Nieuhoff, Mre. d’Hostel de l’Ambassade, à present Gouverneur en Coylan; Mis En François, Orné, & assorti de mille belles Particularitez tant Morales que Politiques par Jean Le Carpentier, Historiographe, sv. I–II, Amsterdam, 1655.
[3] MARTINO MARTINI, Novus Atlas Sinensis […], Amsterdam, 1655.
[4] ATHANASIUS KIRCHER, Prooemium ad Lectorem, u: China Monumentis […], Amsterdam, 1667., bez paginacije.
[5] ATHANASIUS KIRCHER (bilj. 4), 213.
[6] Zanimljiv je i podatak kako je i knez-nadbiskup Salzburga, Johann Ernst Graf von Thun-Hohenstein, posjedovao dionice u nizozemskoj Istočnoindijskoj kompaniji, pa je moguće da se Fischer preko njega upoznao s Neuhofovim djelom. Vidi: HANS AURENHAMMER (bilj. 7), 27.
[7] JOHAN NEUHOF (bilj. 2), izv.: 176–177, 108–109, 42, 80. Usp. francuski prijevod sv. 1: 216–217, 138–139, 69, 110. Usp.: KEIZO NAKAMURA (bilj. 2), 146–147.
[8] MARTINO MARTINI (bilj. 3), 124. ATHANASIUS KIRCHER (bilj. 22), 213–214.
[9] ATHANASIUS KIRCHER (bilj. 4), 215.
[10] Tekst preuzet iz: ATHANASIUS KIRCHER (bilj. 4), 213–215. Preveo Ivan Kapec.
Iz Johan Neuhof: L’ambassade de la Compagnie orientale […], Leiden, 1665.
(NSK, 1.340sv1-2)
